Poreklo i istorija Museum Folkwang
Istorija Museum Folkwang počinje konvergencijom dve različite tradicije. Godine 1902. Karl Ernst Osthaus osnovao je privatni Folkwang muzej, kolekciju vođenu specifičnom vizijom za moderni izraz. Kasnije mu se pridružio Essener Kunstmuseum, osnovan 1906. godine. Ove dve institucije su se spojile 1922. godine, formirajući ustanovu koja danas postoji u Esenu, u Nemačkoj. Ovo udruženje stvorilo je značajnu kolekciju fokusiranu na umetničke promene i razvoj umetnosti 19. i 20. veka.
Samo ime nosi težinu drevnog značenja. Ono vuče koren iz koncepta Fólkvangr, livade mrtvih u nordijskoj mitologiji kojom upravlja boginja Freyja. Ova povezanost sa temama života i sećanja pruža tihi ambijent radovima koji se čuvaju u ovoj ustanovi. Muzej dugo funkcioniše kao prostor u kojem se kroz njegovo fizičko prisustvo posmatra evolucija moderne umetnosti.
Temelj ove institucije izgrađen je na težnji privatnih kolekcionara i promenljivim strujama istorije. Spajanjem Essener Kunstmuseum i Folkwang muzeja, ovo mesto je postalo centralna tačka za proučavanje umetničkih preokreta. Ono ostaje značajno čvorište za sve one koji su zainteresovani za razvoj modernizma kroz vekove.
Zdanje i njegova arhitektura
Arhitektonsko prisustvo koje ostavlja Museum Folkwang definiše dijalog između različitih era. Prvobitna struktura, podignuta još 1902. godine, pruža istorijski temelj ovoj instituciji. To starije zdanje je promišljeno prošireno značajnim proširenjem koje je osmislio studio David Chipperfield Architects. Ovaj dodatak, otvoren u januaru 2010. godine, proširio je postojeći muzejski prostor za 16.000 kvadratnih metara.
Proširenje odlikuje poluprozirni fasadni sloj izrađen od ploča recikliranog stakla. Ovakav izbor materijala omogućava zdanju da uđe u intiman odnos sa promenljivom prirodnom svetlošću Esena u Nemačkoj. Sam dizajn stvara osećaj otvorenosti, integrišući moderne volumene sa istorijskom arhitekturom. Igra između betona i stakla osigurava da novi prostori deluju povezano sa prvobitnim mestom, dok istovremeno pružaju neophodnu veličinu za savremene izložbene potrebe.
Glavne kolekcije i odeljenja
Zbirke koje čuva Museum Folkwang obuhvataju izuzetno širok spektar umetnosti 19. i 20. veka. Ova kolekcija prati evoluciju modernog izraza kroz različite medije, uključujući i bogat izbor grafika i crteža. Pored ovih evropskih tradicija, institucija održava i kolekciju drevne i ne-evropske umetnosti, pružajući širu perspektivu o ljudskoj kreativnosti kroz različite epohe i geografske prostore.
Značajan deo identiteta muzeja leži u njegovim specijalizovanim odeljenjima. Fotografska kolekcija narasla je na više od 50.000 fotografija, dokumentujući vizuelnu kulturu kroz nebroj brojnih objektiva i tehnika. Uz to, Deutsche Plakat Museum čuva približno 340.000 postera. Ova grafička dela nude vizuelni hronote političkog diskursa, ekonomskih promena i kulturnih senzibiliteta, od Vajmarske republike pa sve do perioda Hladnog rata.
- Deutsche Plakat Museum: približno 340.000 postera
- Fotografska kolekcija: više od 50.000 fotografija
Remek-dela kolekcije
Stati pred delo Frau vor untergehender Sonne znači susresti se sa tišinom 1818. godine. Rad Caspar David Friedrich poseduje mir koji zahteva određeno strpljenje. U neposrednoj blizini, težak, ritmičan rad iz 1888. godine zabeležen je u delu Vincent Willem Van Gogh pod nazivom Quay with Men Unloading Sand Barges. Ovde potezi četkice nose fizičku težinu, osećaj pokreta i industrijske snage koji ostaje opipljiv čak i u svojoj nepomičnosti.
Kolekcija se kreće iz ovih kontemplativnih pejzaža u strukturiranu intenzivnost koju donosi Paul Cézanne. Njegovo delo La carrière de Bibémus nudi studiju forme i geološkog prisustva. Ovaj fokus na strukturu pronalazi drugačiju, frenetičniju energiju u radovima nemačkih ekspresionista. Ernst Ludwig Kirchner u svom delu Leaping Dancer hvata specifičnu, nervoznu vitalnost koja definiše prelazak tog doba ka emocionalnoj neposrednosti.
Postoji i duboki osećaj primalnog u delima koja je stvorio Eugène Henri Paul Gauguin. Njegovo remek-delo Contes Barbares, datirano oko 1902. godine, predstavlja odmak od naturalizma ranijih decenija. Prisustvo ovih dela stvara dijalog između posmatranja spoljašnjeg sveta i izražavanja unutrašnjih stanja.
Nazistička era i progon umetnosti
Istorija ove institucije nosi u sebi duboku pukotinu uzrokovanu usponom nacizma. Tokom tog perioda, režim je sproveo sistematsko čišćenje dela koja su klasifikovisani kao „dekadentna umetnost“. Ova kampanja bila je usmerena protiv različitih pravaca, uključujući apstrakciju, kubizam, ekspresionizam, surrealizam i impresionizam. Godine 1937. Jozef Gebels je organizovao izložbu kako bi prikazao ova dela koja je vlada smatrala neprihvatljivim. Kolekcija Museum Folkwang bila je direktno pogođena ovim političkim preokretima, što je rezultiralo uklanjanjem preko 1.200 umetničkih dela iz njegovih fondova.
Gubitak ovih dela predstavlja značajnu prazninu u istoriji muzeja. Među umetnicima čija su dela oduzeta iz kolekcije bili su Georges Braque, Paul Cézanne, Giorgio de Chirico, Henri-Edmond Cross, André Derain, Henri Matisse i Edvard Munch. Pored uklanjanja ovih specifičnih dela, razmere destrukcije bile su ogromne. Nacistička vlada je spalila približno 5.000 umetničkih dela koja su smatrana neprodajnim. Ova era ostaje teško poglavlje u narativu muzeja, označavajući vreme kada je umetničko izražavanje bilo potisnuto državnom ideologijom.
