Istorija Muzeja Fitzwilliam

Muzej Fitzwilliam služi kao muzej umetnosti i antikviteta Univerziteta u Kembridžu. Njegovo poreklo seže u 1816. godinu, kada je osnovan putem testamenta Ričarda Fitzwillima, 7. vizkonta Fitzwillima. Ovim temeljom, privatno nasleđe je transformisano u javnu instituciju posvećenu proučavanju umetnosti i istorije. Muzej se nalazi na Trumpington strefi (Trumpington Street) u centralnom Kembridžu, u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pre svog sadašnjeg sedišta, institucija je bila smeštena u kući Fitzwilliam (Fitzwilliam House). To prvobitno mesto nalazilo se na jug zapadu Kembridža, nasuprot današnjoj zgradi muzeja. Muzej ostaje partner u konzorcijumu muzeja Univerziteta u Kembridžu, održavajući svoju vezu sa širim akademskim životom univerziteta. Kolekcija je rasla kroz vekove kroz stalne nabavke i pažljivo čuvanje dragocenosti.

Velika arhitektura muzeja

Muzejski objekti i njihova ulična fasada predstavljaju arhitektonsko dobra prve kategorije, što ovo mesto čini značajnim arhitektonskim prisustvom u Kempbridžu, u Ujedinjenom Kraljevstvu. Projektovana od strane ser Ričarda Ričardsona tokom 1870-ih godina, ova građevina predstavlja neo-renesansko delo od izuzetne težine i svrhe. Spoljašnjost definiše klasična kamena fasada koja posmatrača dočekuje osećajem postojanosti. Ova veličanstvena fasada izgrađena je od krem-kamena, pružajući bledo, stabilno tlo za neprekidnu dinamiku ulice Trumpington Street.

Već prilikom ulaska, razmera dizajna postaje očiglatna kroz grandiozni ulaz i dobro strukturirane izložbene prostore. Unutrašnji raspored omogućava tiho kretanje kroz različite galerije, dopuštajući arhitekturi da svojim oblikovima uokviri predmete koji se u njima čuvaju. Prostorna organizacija ostaje reda i discipline, vodeći pogled kroz sale bez potrebe za preteranim ornamentima. To je mesto gde fizičko okruženje pruža disciplinovan i dostojanstven ambijent za umetnička dela koja u sebi neguje.

Sveobuhvatna kolekcija slika

Fondovi koji čuvaju evropsku umetnost izuzetno su snažni, pružajući prisustvo koje obuhvata nekoliko vekova tehničkog razvoja. Kolekcija uključuje širok spektar slika i skica, koji se kreću od preciznih poteza četkicom starih majstora do eksperimentalnijih pristupa modernog doba. Može se pronaći dela Rembrandta i Rubensa, uporedo sa studijama Degasa i Sezana. Ova platna postoje kao fizički zapisi svetlosti i forme, pozivajući na tiho posmatranje načina na koji su različite epohe pristupale medijumu ulja na platnu.

Među mnogim značajnim delima izdvaja se Sezanova Stil života sa jabukama, delo koje je donirao Majnord Kejns. Muzej takođe čuva verziju dela Forda Madoksa Brauna iz 1855. godine, pod nazivom Poslednji iz Engleske. Širina kolekcije očigledna je u načinu na koji ona povezuje upečatljive stilove Moneta, Renoa i Vanjoga sa radovima Kanaleta, Konstabla i Murilja. Postoji posebna težina prisustva Pikasoa i Van Daika unutar ovih zidova, što doprinosi vizuelnom narativu koji deluje istovremeno prostrano i duboko ukorenjeno u istoriji zapadne umetnosti.

• Stil života sa jabukama
• Poslednji iz Engleske

Antičke egipatske ditemnjice

Egzipske galerije ostaju među najposećenijim prostorima u muzeju. Nakon dvogodišnjeg programa obnove, konzervacije i istraživanja koji je završen 2006. godine, ove prostorije nude impresivnu javnu izložbu drevnog sveta. Raspored omogućava neposredan susret sa materijalnim ostacima daleke civilizacije, predstavljenih kroz prizmu pažljive i stručne očuvanja.

U ovim holovima, prisustvo impresivnih egipatskih sarkofaga dominira prostorom. Ova kamenom i drvenom odela, dizajnirana da zaštite pokojnike, koegzistiraju sa kolekcijom egipatskih mumija. Fizička realnost ovih artefakata pruža direktnu vezu sa pogonskim običajima i religijskim verovanjima doline Nila. Tiha težina kamena i zamršeni detalji konzervatorskog rada pozivaju na sporo, fokusirano posmatranje predmeta u njihovom prvobitnom, namerenom kontekstu.

Remek-dela umetničke kolekcije

Prisustvo ovih dela nudi tihi susret sa evolucijom evropskog slikarstva. U delu pod nazivom Otrkivanje, prepoznaje se težak, promišljen potez četkice Cezana, delo koje zahteva polagani, nepokolebljivi pogled. Neznatno dalje, skica za Seuratovo Nedeljno popodne na ostrvo La Grande Jatte—pozajmljena iz King's College-a—otkriva pedantnu pripremu koja stoji iza jedne monumentalne vizije. Ova dela koegzistiraju uz duboku emocionalnu dubinu koja se nalazi u Rembrandtovim platnima i sjajnim teksturama Renoirovih radova. Stajati pred njima znači svedočiti težini istorije kroz pigment i ulje.

Kolekcija se širi i u delikatnu preciznost britanskih crteža i akvarela, gde je umetnikova ruka najizravnije prisutna. Postoji specifična težina u delima Konstabla i detaljnim kompozicijama Murilla, kao što je Vizija fra Lauterija. Muzej takođe čuva dela Degaa, Pikasoa i Vanj-Goga, uporedo sa strukturiranim pejzažima Monea i dramatičnim kompozicijama Rubensa i Van Daika. Kanaleov prisustvo dodaje osećaj svetlosti i arhitektonske jasnoće celokupnom skupu.

• Otrkivanje, Cezan
• Nedeljno popodne na ostrvo La Grande Jatte (skica), Seurat
• Vizija fra Lauterija, Murilo

Raznolike globalne kolekcije

Muzej čuva preko 500.000 predmeta koji obuhvataju neizmeran spektar ljudske istorije. Ovi predmeti uključuju drevne artefakte, ceramiku, staklene predmete, nameštaj, dragulje, novac i manuskripte, pored retkih štampanih knjiga. Prisustvo ovih dragocenosti omogućava tiho istraživanje materijalne kulture kroz mnoga doba. Među kolekcijama se izdvajaju značajni skupovi oružja i oklopa, muzički instrumenti, dekorativne umetnosti i razni arheološki nalazi.

Azijska umetnost čini značajan deo ove širine. Unutar galerija mogu se pronaći kineski bronzani predmeti, japanska ceramika i indijske skulpture. Kolekcija takođe obuhvata 18 komada kineskog žada koje su ukrali "Rathkeale Rovers" 13. aprila 2012. godine. Ovi predmeti postoje kao fizički ostaci dalekih tradicija, nudeći opipljivu vezu sa umećem različitih civilizacija.