Džon Frazer

Život između svetlosti i papira

Džon Frazer je svoju životnu priču počeo u Londonu u Engleskoj, gde je rođen 9. januara 1838. godine. Njegov otac, krojač iz Portsoja u Škotskoj, u njihov dom je unosio političku težinu pokreta Čartist, dok su se njegove majčine rođeni roditelji godine ranije skrasili u Stanstedu, u Donjem Kanadu. Kada je Džon Frazer ušao u dvadesete godine, preselio se u Montreal, gde je pronašao posao kao dekorativni slikar. Upravo je tamo, 1860. godine, njegov put raskrstio sa Viljamom Notmanom. Pridružio se Notmanovoj firmi ne samo kao umetnik, već kao specijalista za kolor štampu. Njegove ruke radile su na samim ivicama fotografije, tonirajući portrete i dodajući akvarelne slojeve na fotografski papir kako bi stvorio dubinu i život.

Ovaj period u Montrealu oblikovao je njegovo oko za detalje. Rad u umetničkom odeljenju velikog fotografskog studija zahtevao je disciplinovan način posmatranja. Naučio je da prevede ravnu stvarnost negativa u nešto što poseduje atmosferu. Zajedno sa pomoćnicima kao što je Henri Sendam, pomagao je u proizvodnji cartes-de-visite i kabinet fotografija koje su nosile njegove suptilne dodire boje. Njegov rad se često odnosio na ono što se moglo dodati uhvaćenom trenutku—meki obris neba ili teksturirani pejzaž koji se proteže iza portretiranog subjekta.

Širenje ka zapadu

Kako se Kanadska pacifička železnica širila ka planinama, Džon Frazer je dokumentovao promene u terenu. Preuzimao je angažmane koji su ga vodili u samo srce divljine, od Banfa do Nacionalnog parka Džasper. To nisu bili samo obični skice; bili su to zapisi pejzaža koji se otvaraju svetu. Njegova dela koja su prikazivala planine Leśni, kao što je Fishing Camp, the Rockies, zabeležila su moćno prisustvo vrhova poput planine Karol. Koristio je preciznu četkicu kako bi zabeležio način na koji svetlost pada na granatnu stenu ili kako se senke skupljaju u planinskom prolazu.

Njegov stil je izrastao iz ovih zapažanja. Iako su njegovi koreni bili u pedantnom realizmu neophodnom za koloriranje fotografija, počeo je da koristi boju sa lakoćom koja je sugerisala uticaj impresionizma. Fokusirao se na čistoću vazduha i specifične nijanse kanadskih šuma i vodotoka. Njegovi pejzaži su se često kretali između teških tekstura ulja na platnu i translucentnih slojeva akvarela, uvek nastojeći da uhvati pravu svetlost istočnih okruga ili šuma Nju Hempšira.

Institucionalni koreni i poznate godine

Prisustvo Džona Fražera osetilo se u samim strukturama kanadarske umetničke zajednice. On nije samo slikao; pomagao je u izgradnji organizacija koje su podržavale druge. Njegovo ime je povezano sa nekoliko temeljnih grupa:

• Kraljevsko kanadsko akademija umetnosti: Bio je osnivač i član.
• Društvo kanadarskih umetnika: Takođe je bio među osnivačima.
• Društvo umetnika Ontarija: Služio je kao osnivač i obavljao funkciju potpredsednika od 1872. do 1874. godine.

Godine 1868. preselio se u Toronto, gde je na kraju otvorio firmu Notman i Frazer. Ovaj poslovni poduhvat spojio je njegov preduzetnički duh sa tehničkom veštinom. Čak i dok je putovao kroz gradove kao što su Boston i Njujork, njegove teme su ostale vezane za severno američko pejzažno slikarstvo. Umro je u gradu Njujork 1. januara 1898. godine, ostavivši za sobom opus koji je dokumentovao fizičko i kulturno širenje jedne mlade nacije kroz objektiv četkice i kamere.