untitled (2379)

Rani život, porodica i obrazovanje

Oskar Kokoška je došao na svet 1886. godine u Pöchlarnu, u Hrvatskoj. Bio je drugo dete koje su rodili Gustav Josef Kokoška, zlatar, i Maria Romana Kokoška. Odrastajući u domaćinstvu oblikovanom preciznošću muževnog zanata, svoje rane godine delio je sa sestrom Bertom i bratom Bohuslavom.

Njegov put ka umetnosti nije bio konvencionalan. Nikada nije prošao kroz formalno obrazovanje za slikarstvo, što je bila činjenica koja mu je omogućila da pristupi platnu bez okova akademskih pravila. Umesto toga, uputio se u školu za umetnost i zanat u Beču, gde je studirao između 1904. i 1909. godine. Ovaj period studija pomogao mu je da pronađe svoj put, čak i dok se udaljavao od strukturiranih metoda koje su se predavale u akademijama.

Bečke i berlinske godine

U kreativnoj atmosferi Beča, rane godine umetničkog života koje je vodio Oskar Kokoška oblikovao je pokret Jugendstil. Pronašavši svoj put u okvirima Wiener Werkstätte, odnosno Bečkih radionica, počeo je da razvija svoj jedinstveni pristup dizajnu i formi. Ovaj period obeležio je rastući interes za psihološke dubine njegovih subjekata, čime se udaljavao od uglađenog realizma koji su favorisale akademije. Do 1910. godine, tražeći nove pravce za svoju razvojnu viziju, preselio je u Berlin u Nemačkoj. U ovom užurbanom metropolu počeo je da radi kao ilustrator za časopis Herwarta Valdena, Der Sturm, doprinoseći crtežima koji su odražavali promenljive senzibilitete tog doba.

Stabilnost njegovog umetničkog života naglo je prekinuta izbrujanjem Prvog svetskog rata. Oskar Kokoška se dobrovoljno javio u austrijsku vojsku, suočavajući se sa surovim realitetima sukoba iz prvih redova. Fizički napor rata bio je ogroman; teško je ranjen 1915. godine. Ova iskustva borbe i povrede ostavila su trajan pečat na njegovu psihu, utičući na način na koji je percipirao svet i ljude u njemu. Napetost tih godina, kako lična tako i politička, nastavljaće da oblikuje njegov rad dok je koračao kroz naredne faze svog života.

• 1909: Veronica
• 1914: Nevesta vetra

Život u Drezdenu i Pragu

Nakon previranja Prvog svetskog rata, Oskar Kokoška je pronašao period relativne stabilnosti u Drezdenu. Ostao je baziran u ovom gradu sve do 1923. godine, u vreme kada se njegov fokus pomerio ka podučavanju drugih. Između 1919. i 1923. godine, radio je kao umetnički pedagog u Drezdenu, deleći svoje perspektive o viziji i formi sa studentima. Ovaj period mu je omogućio da us fine svoje sopstveno razumevanje načina na koji unutrašnja mašta komunicira sa fizičkim svetom.

Njegova kretanja nastavila su se kroz promenljivi politički pejzaž Evrope. Vratio se u Beč, gde je živeo od 1931. do 1934. godine. Atmosfera u gradu bila je teška od napetosti, a uspon fašizma je ubrzo učinio njegov položaj sve nesigurnijim. Tražeći novi osećaj pripadnosti i sigurnosti, preselio se u Prag 1934. godine. Upravo tokom tog vremena u Pragu, dobio je češko državljanstvo, odluka koja će ubrzo biti testirana od strane promenljivih granica i političkih pritisaka kasnih tridesetih godina.

Izgnanstvo u Ujedinjenom Kraljevstvu

Političke senke koje su se mračile nad Evropom krajem tridesetih godina prošlog veka, na kraju su primorile umetnika na život u rasulu. Godine 1938, Oskar Kokoška je pobegao u London, ostavljajući iza sebe nestabilnost Praga. Nije bio sam u ovom begu; putovao je sa Oldom Palkovskom, ženom koja će mu postati supruga. Ovo razdoblje izgnanstva obeležio je neizvesni status izbeglice, stanje koje je odražavalo napetosti koje je on već dugo sa majstorstvom beležio na svojim platnima. Na kraju je pronašao osećaj pripadnosti u svom novom domu, postajući britanski državljanin oko 1946. ili 1947. godine.

Njegovo vreme provedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu nije bilo isključivo rezervisano za užurbani život u metropoli. Pronalazak mira pružio mu je tiši pejzaž Polperoa u Kornvolu. Ovo obalne okruženje donelo je drugačiji ritam njegovom životu, udaljen od neposrednih pritisaka rata i političkih previranja na kontinentu. Čak i kada se prilagodio britanskom načinu života, njegova povezanost sa promenljivim granicama Evrope ostala je sastavni deo njegovog identiteta, s obzirom na to da je tokom celog života posedovao austričko, češko i britansko državljanstvo.

Kasniji periodi njegovog života na kraju su ga odveli dalje od Britanskih ostrva. Nakon 1953. godine, većinu svog vremena proveo je živeći u Švajcarskoj. Ova tranzicija označila je poslednji pokret života koji je oblikovale neprestana kretanja i potraga za mestom gde njegova vizija može postojati bez stalne pretnje progonjenjem.

Tehnika i umetnički stil

Oskar Kokoška je pristupao platnu na način koji je bio daleko od uglađenih, akademskih metoda koje su se podučavale u tradicionalnim školama. Razvio je nervozan, animiran stil, koristeći odvažne linije i vizuelne motive koji su crpili inspiraciju iz srednjovekovnih kompozicija. Njegova dela često su delovala nemirno, kao da se sama boja bori da se smiri na površini. Kao vodeća figura ekspresionističkog pokreta, on se udaljavao od puke vizuelne tačnosti kako bi pokušao da uhvati nešto mnogo dublje. Njegov fokus je često bio usmeren na ljudsko stanje, istražujući napetosti podsvesti i uznemirujuće realnosti propadanja.

Način na koji je rukovao svojim materijalima bio je duboko ličan i izuzetno tehnički zahtevan. Često je spajao tanke, prozirne slojeve boje sa područjima teškog impasta, stvarajući površinu koja je imala fizičku težinu i dubinu. Ovakvo slojevitost mu je omogućavala da unutar jednog dela izgradi osećaj transparentnosti i neprozirnosti. Preciznim povlačenjem oštrih, dinamičnih linija kroz slojeve boje, uspevao je da ujedini ove različite teksture, čineći površinu slike slojevitom i kompleksnom poput emocija koje je nastojao da portretiše.

• The Dreaming Boys
• Veronica
• Autoportret kao „dekadentni umetnik“
• Thésée et Antiope

Ključna dela i glavne teme

Umetnost koju je stvarao Oskar Kokoška retko se zaustavljala na površini stvari. Njegov interesovanje nije bilo usmereno na to kako osoba izgleda, već na to kako se ona oseća; on je često birao da prikaže subjektivno emocionalno iskustvo umesto doslovne spoljašnje stvarnosti. Takav fokus na unutrašnji pejzaž značio je da su njegovi subjekti često nastupali kroz prizmu psihološke napetosti. U njegovim ranim godinama, to se manifestovalo u delima kao što je Sanjajući dečaci, naslikan oko 1908. godine, koji je označio odmak od uglađenog realizma njegovih savremenika. Sveršavajući svoj stil, on je koristio četkicu da dopre do podsvesti, nastojeći da otkrije skrivene istine o ljudskom postojanju kroz izobličene forme i nervoznu, živopisnu energiju.

Njegov privatni život i politički previranja u Evropi često su prodirali u njegove platna. Turbulencije njegovih ličnih odnosa našle su svoj izraz u delu Nevesta vetra, nastalom 1914. godine. Ovo delo hvata osećaj emocionalne nestabilnosti, koristeći vrtložne forme kako bi ogledalo napet i neizvesan odnos. Kako se politička klima u Evropi mračila, njegov rad je postao način za procesuiranje pritisaka tog doba. Godine 1937, kao odgovor na progon umetnika avangarde, Oskar Kokoška je naslikao Samoportret kao „dekadentni umetnik“, delo koje koristi motive lovaca i jelena kako bi aludiralo na stvarnost bekstva i progona. Čak i u njegovim introspektivnijim momentima, kao što je Samoportret sa dve strane iz 1923. godine, prisutna je neprestana potraga za istinom o samoj sebi, očišćena od akademske pretencioznosti.

• Sanjajući dečaci, oko 1908.
• Nevesta vetra, 1914.
• Samoportret sa dve strane, 1923.
• Samoportret kao „dekadentni umetnik“, 1937.

Nasleđe i trajni uticaj

Kokoškini uticaj protegao se daleko izvan okvira platna. Bio je to čovek koji je svoj glas koristio za suočavanje sa mrakom svog doba, ostavši nepokolebljiv i odvažan kritičar nacističkog režima i fašizma. Ta posvećenost socijalnoj pravdi i ljudskim pravima značila je da njegova umetnost nikada nije bila odvojena od borbi običnog čoveka. Verovao je da umetnost mora zadržati vezu sa konkretnim svetom, što je filozofija koja je pomogla u oblikovanju razvoja ekspresionizma u Beču i širom Evrope. Njegovo delo nije težilo da se skrije od stvarnosti, već da kroz prizmu psihološke dubine otkrije napetosti ljudskog postojanja.

Njegova kreativna energija nije bila ograničena samo na slikarstvo. Bio je to plodni pisac i dramski pisac, istražujući ljudsko iskustvo kroz mnoštvo različitih medija. Godine 1909. napisao je kratku dramu Ubica, nada ženama, koja se često priznaje kao jedna od prvih ekspresionističkih drama. Ova sposobnost da svoju viziju prevede u reči i scensku igru pokazala je nemirni, višestrani intelekt. Težio je razvoju umetnosti „gledanja“ koja daje prioritet tome kako svet doživljavamo kroz našu unutrašnju maštu, a ne samo kroz optički vid.

• Ubica, nada ženama (1909)

Kasne godine i smrt

Tokom poslednje decenije svog života, Oskar Kokoška nastavio je da ostaje duboko upleten u javni život i turbulentni politički pejzaž Evrope. Jedan od značajnih trenutaka priznanja nastao je 1966. godine, kada je osvojio konkurs za slikanje portreta Konrada Adenauera za nemački Bundestag. Ovo dostojanstveno postignuće dodatno je potvrdilo njegovo neprocenjivo prisustvo na evropskoj umetničkoj sceni, čak i dok se polako povlačio ka mirnijim krajevima Švajcarske. Na kraju, skrasio se u Vilnëu, mestu gde je boravio od 1953. godine, pa sve do samog kraja svog puta.

Njegov životni put završio se u Montreu, u Švajcarskoj. Oskar Kokoška je preminuo 22. februara 1980. godine, usled komplikacija izazvanih gripom. Njegova smrt označila je kraj dugog i intenzivnog života koji je preživeo i kroz najteže i najnemirnije preokrete dvadesetog veka. Kako bi se odali počast njegovom sećanju i neizmernom doprinosu vizuelnim umetnostima, 1980. godine, upravo u godinu njegovog rođenja, osnovana je Nagrada Oskar Kokoška.