Two Cats Fighting

Rano detinjstvo, porodica i obrazovanje

Koreni Džona Džejmsa Odubona duboko su ukorenjeni u nestabilnom pejzažu Sent-Dominga, današnje Hajti. Rođen kao Žan-Žak Rabin 26. aprila 1785. godine, njegov dolazak na svet markiran je složenim društvenim hijerarhijama Karibija. Bio je sin poručnika Žana Audubona, francuskog mornaričkog oficira, i Žan, dvadesetsedmogodišnje sobarice iz Les Tuš, u Bretaniji. Ovo poreklo, uhvaćeno između stabilnosti vojničke službe i nestabilnosti kolonijalnog života, oblikovalo je detinjstvo koje je definiisao neprestan pokret i promenljivi identitet. Kako je nemir obuzivao ostrvo, mladi dečak je poslat u Francusku radi bezbednosti i obrazovanja, što je bio prelaz koji će ga na kraju odvesti na američku granicu.

Njegovo formalno školovanje nudilo je malo onome što je njegov nemirni temperament zahtevao. Umesto toga, Odubon je postao samouki ornitolog i umetnik, razvijajući svoje veštine kroz direktno, često teško, posmatranje prirodnog sveta. On se nije oslanjao na akademske tradicije Evrope, već na neumorno, praktično iskustvo sa stvorenjima koja je želeo da dokumentuje. Ovaj autodidaktni put zahtevao je otpornost koja će mu služiti na dobro dok se kretao od strukturiranih okruženja svog mladalačkog doba ka neukroćenoj divljini Amerika.

Traga za Avijskom Savršenstvom

Pre nego što je njegovo ime postalo sinonim za ptice Amerike, život koji je vodio Džon Džejms Odubon bio je niz nemirnih, često neuspešnih odstupanja od glavnog puta. Bio je čovek mnogih zanata, pokušavajući da pronađe svoje mesto kao trgovac, taksidermist, pa čak i u svetu komercije kroz trgovinske poduhvate i rudarstvo. U Kentakiju je otvorio lanac prodavnica, ali je taj poduhvat na kraju propao, ostavljajući ga da traži dublji, jedinstveniji smisao postojanja. Taj period pokušaja i grešaka nije bio samo skretanje sa puta, već zapravo priprema za ogroman, monumentalan zadatak koji ga je čekao u neposrednoj budućnosti.

Njegov pravi poziv zahtevao je nomadski način života, egzistenciju provedenu u stalnom kretanju kroz prostrani, neukroteni pejzaž Severne Amerike. Između 1827. i 1838. godine, preduzeo je monumentalni poduhvat stvaranja dela Ptice Amerike. To nije bila obična kolekcija skica; bio je to rigorozan, naučni pokušaj da se dokumentuje skoro 500 vrsta ptica u detaljima u prirodnoj veličini. Živeo je među divljinom, putujući čak do Labradora 1833. godine, vođen neodoljivom potrebom da posmatra ova stvorenja u njihovom prirodnom okruženju, a ne kroz ograničeni vidik konzerviranih primeraka.

Ova posvećenost preciznosti zahtevala je neumoljivu prisutnost na terenu. On nije samo posmatrao iz daljine; on se urastao u staništa svojih subjekata kako bi uhvatio samu esenciju njihovog pokreta i forme. Sama veličina njegove ambicije primorala ga je da izdrži surovosti graničarskog života, menjajući stabilnost naseljenog sveta za neizvesnost divljine, sve kako bi osigurao da njegov vizuelni zapis bude jednako precizan kao i priroda koju je nastojao da predstavi.

Tehnika i stil

Džon Džejms Odubon je razvio metodu koja je proizašla iz same potrebe da ovekraži život pre nego što on izbledi. Kako bi postigao te animirane, dinamične poze koje su postale zaštitni znak njegovog rada, često je koristio žice kako bi poduprao primerke, zadržavajući ih u trenutku leta ili usred akcije. Njegov proces stvaranja počeo je od brzog skiciranja kontura kako bi osigurao tačnost proporcija. Kada bi osnovni oblik bio utemeljen, prenosio bi konture na trajni papir za crtanje. Upravo tu bi njegova pedantna priroda dolazila do izražaja, dok bi sa neopisivom preciznošću dodavao najsitnije detalje perja. Iako je bio majstor akvarela na velikim listovima papira, njegove studije su bile izuzetno raznovrsne, pružajući nam sve od portreta ugljenom do uljanih slika.

Prelazak sa njegove prvobitne vizije na štampanu stranicu zahtevao je sofisticiranu sintezu različitih disciplina. Njegov rad se oslanjao na gravuru kombinovanu sa akvatintom, procesom koji je omogućavao nežne gradacije svetlosti i senke. Kako bi ovim printovima dodao dubinu i bogatstvo, često je usavršavao slike pomoću suve igle i kvačavanja. Ova tehnička složenost osigurala je da teksture perja i suptilna muskulatura životinja ostanu očuvane tokom procesa štampe. Sposobnost slojevitog primenjivanja ovih medija omogućila mu je da prevaziđe okvire obične ilustracije i zakorači u domen detaljnog biološkog beleženja.

Pokrovitelji, radionica i narudžbine

Ostvarenje najveličanstvenijih ambicija koje je imao Džon Džejms Odubon zahtevalo je savršenu sinergiju umetničke vizije i tehničke preciznosti. Iako je on sam stvarao početne akvarele, prelazak sa onih delikatnih poteza četkicom na postojane, trajne printove zavisi od stručnosti gravira Roberta Havela starijeg i Roberta Havela mlađeg. Ovaj drugi se pokazao kao ključna figura, delujući kao posrednik koji je prevodio specifične vizuelne namere koje je imao Džon Džejms Odubon u finalna, dovršena dela. Porodica Havel donela je širok spektar kreativnih talenata u svoj zanat, uključujući muzičare, prosvetne radnike i pisce, stvarajući tako sofisticirano okruženje za tako masivan poduhvat.

Razmer projekata koje je realizovao zahtevala je strogo organizovano okruženje radionice. Kako bi uspeo da podnese ogroman teret dokumentovanja faune Severne Amerike, Džon Džejms Odubon je oslanjao na nekoliko asistenata koji su mu pomagali u izvršavanju njegovih originalnih studija. Ovaj kolektivni napor bio je posebno vitalan tokom produkcije dela Ptice Amerike, gde je sama količina detalja zahtevala više od samo jedne ruke. Njegov proces je podrazumevao brzo crtanje kontura kako bi se osigurali ispravni proporci, nakon čega je sledilo prenošenje tih kontura na trajni papir za crtanje. U pojedinim slučajevima, elementi iz ranijih crteža bili su isečeni i lepljeni na novije kompozicije kako bi se postigla željena preciznost pre nego što je izvršena finalna gravura.

Ključna dela

Najznačajniji uspeh njegove karijere predstavljalo je stvaranje monumentalnog dela Ptice Amerike, kolosalnog poduhvata koji je objavljivan između 1827. i 1838. godine. Ova kolekcija sastojala se od 435 graviranih ploča, od kojih su mnoge predstavljene u formatu velikog, dvostrukog „slonovaćeg“ folija, pružajući neviđen vizuelni doživljaj. Njegova ambicija bila je da stvori potpun, slikovni zapis svih vrsta ptica Severne Amerike, cilj kojem je težio kroz godine nomadičkih posmatranja i istraživanja. Obim ovog projekta bio je toliko impresivan da je jedan komplet ovih printova prodat zakonodavstvu Luizijane preko guvernera Andreja Bienvenua Romana.

Vremenom su se njegova interesovanja širila izvan avijarskog sveta, obuhvatajući širu faunu kontinenta. Između 1845. i 1849. godine, Džon Džejms Odubon je stvorio delo Životinje koje se rađaju živim u Severnoj Americi, rad koji je pomerio njegov fokus ka sisarima. Njegova proučavanja uključivala su detaljne prikaze američkih bizonov i različitih vrsta lisica. Kako bi svojim vizuelnim zapisima pružio dublju naučnu i umetničku vrednost, autorovao je i Ornitološku biografiju, koja je objavljivana u tomovima između 1831. i 1839. godine.

• Ptice Amerike (1827–1838)
• Ornitološka biografija (1831–1839)
• Životinje koje se rađaju živim u Severnoj Americi (1845–1849)

Krug, rivali i učenici

Umetnikov život bio je duboko isprepleten sa njegovom porodicom, krugom koji je pružio i kontinuitet i radnu snagu neophodnu za održavanje njegovih ambicioznih projekata. Njegovi sinovi, Viktor Giford Odubon i Džon Vudhaus Odubon, rođeni su 1809. i 1812. godine. Iako je Viktorov život prekinut 1860. godine, Džon Vudhaus je postao od ključnog saradnika. On nije samo pomagao; on je nadgledao izradu drugog izdanja dela Ptice Amerike, osiguravajući da ornitološka vizija porodice ostane netaknuta. Ovo partnerstvo premostilo je jaz između prvobitnih studija i kasnijih, rafiniranih izdanja koja su proširila poznati zapis severnoameričkog avijarskog života.

Privatni život bio je obeležen i prisustvom i dubokim gubitkom. Njegove kćerke, Luci i Rouž, živele su samo kratko vreme, preminuvši 1817. i 1820. godine. Te male, tihe tragedije koračale su uz ogroman, javni obim njegovih naučnih istraživanja. Njegov rad zahtevao je specijalizovanu mrežu veštih ruku kako bi se delikatni akvareli preveli u finalna štampana izdanja. To je uključivalo i sudbonosno tehničko partnerstvo sa engrađerom Robertom Havelom mlađim, čije je majstorstvo u tehnici akvatinte omogućilo suptilne tonalne gradacije neophodne za prikazivanje teksture perja i dubine prirodnih pejzaža.

Nasleđe i uticaj

Audubonov uticaj proteže se daleko izvan stranica njegovog monumentalnog folija. Pionirskim uvođenjem pristupa ornitologiji zasnovanog na posmatranju u terenu, on je pomerio fokus prirodne istorije sa proučavanja statičnih, konzerviranih primeraka na posmatranje živih bića u njihovom prirodnom staništu. Ova metoda pružila je detaljan vizuelni zapis ptičijeg sveta Severne Amerike u kritičnom trenutku, beležeći vrste pre nego što su ih brze ekološke promene 19. veka mogle izbrisati. Njegova posvećenost dokumentovanju ponašanja i okruženja, uporedo sa anatomijom, iz temelja je promenila način na koji su naučnici i naturalisti perivim svetom posmatrali.

Uticaj njegovog rada opstaje kroz institucije i pokrete koje je njegov život pomogao da inspirišu. National Audubon Society osnovana je u njegovu čast, nastavljajući misiju očuvanja prirode koju je njegova pedantna dokumentacija pomogla da se razvije. Njegova zapažanja i danas ostaju dragocen resurs za one koji proučavaju prirodnu istoriju kontinenta. Danas, njegovi prikazi i dalje inspirišu rad umetnika, naučnika i zaštitnika prirode koji nastoje da razumeju neophodnu i delikatnu ravnotežu divljine.

Gde danas možete posetiti njegova dela

Fizički ostaci Audunonove opsesije rasuti su na nekoliko kontinenata, čuvani u kolekcijama koje odražavaju globalni domet njegovih naučnih i umetničkih težnji. U Sjedinjenim Amerikama, Amon Karter muzej američke umetnosti u Fort Vortu ima značajno prisustvo, čuvajući deset njegovih dela. Za one koji traže institucionalnu težinu organizacije koja nosi njegovo ime, Nacionalno Audunonovo društvo u Njujorku takođe poseduje komade u svojoj kolekciji.

Njegov uticaj se proteže daleko izvan granica Severne Amerike. Muzeji Viktorija u Melburnu čuvaju njegov rad u Australiji, dok Prirodnjački muzej u Londonu čuva portret samog čoveka, koji je naslikao Lans Kalkin. Ova zbirka nudi uvid u život čoveka koji je svoje godine proveo putujući kroz divljinu kako bi dokumentovao život jednog celog kontinenta.

• Veliki beli čapra (Ardea alba)
• Američki bizon ili bik
• Američki kitobrod
• Američki jazavac
• Američka krstata lisica
• Kolumbijski crnonogi jelen