William Prowting

Rani život, porodica i obuka

Rođen 26. decembra 1734. godine u Beksajdu, Dalton-in-Furness, u Lancoširu, Џорџ Ромејн ušao je u svet praktičnog zanatstva. Bio je treće od jedanaestoro dece koju su rodili John Romney, proizvođač ormarija, i Anne Simpson. Njegove rane godine oblikirali su kućni ritmovi velike porodice na severozapadu Engleske. Iako je pohađao školu u obližnjem Dendronu, njegovo formalno obrazovanje bilo je kratko. Sa jedanaest godina je izvučen iz škole kako bi započeo zanatski staž u očevevoj radionici za izradu nameštaja.

Preciznost koju je zahtevao očev zanat verovatno je uticala na njegov kasniji izuzetan fokus na detalje, ali su njegove sklonosti naginjuale ka nečem što je bilo više ilustrativno. Lokalni časovničar probudio je njegovo rano interesovanje za crtanje, pružajući mu suptilno skretanje pažnje od drvenih alata koji su dominirali njegovim domaćinstvom. Taj rani talenat na kraju ga je odveo iz radionice nameštaja ka proučavanju portretizma. Potražio je Christopher Steele, putujućeg portretiste iz Kendala, kako bi usavršio svoje veštine. Pod mentorstvom Steelea, Џорџ Ромејн je počeo da prelazi put od zanatskog šegrta ka učeniku koji istražuje ljudsku formu.

Izgradnja reputacije u Londonu

Do 1762. godine, Џорџ Ромејн је napustio severne predele Lankšira kako bi se suočio sa nadometnim i kompetitivnim ambijentom Londona. Stigavši u prestonicu, tražio je i sreću i priznanje, vođen ambicijom koja je prevazilazila okvire njegovog početnog učenja. London je bio težak toplilni kovač za svakog novonastalog umetnika, ali je on društvene složenosti grada navigirao sa prirodnom lakoćom. Ubrzo se utvrdio kao vešt portretista, pronašavši svoje mesto u krugovima visokog društva koji su diktirali estetski ukus tog doba.

Njegov uspon obeležila je direktna konkurencija sa najistaknutijim figurama epohe, uključujući Thomas Gainsborough i Joshua Reynolds. Iako su ovi savremenici imali ogroman uticaj, Џорџ Ромејн je uspeo da izkuje sopstveni, jedinstveni prostor. Postao je jedan od najpopularnijih britanskih portretista kasnog osamnaestog veka, udovoljavajući kako rastućoj trgovačkoj klasi, tako i ustaljenom plemićstvu. Njegova sposobnost da se snađe kroz promene društvenih hijerarhija georgijanske ere osigurala je njegovo prisustvo u najmodernijim salonima tog vremena.

• 1763: Jacob Morland of Capplethwaite
• 1765: Portrait of a Lady
• 1767: Portrait of a Girl

Tehnika i umetnički stil

Romnejnov pristup platnu definiisan je delikatnim balansom između pedantnog detalja i ekspresivnog poteza četkicom. Njegova tehnika bila je prefinjena, izbegavajući težinu i preteranu dramatičnost koja je karakterisala neke od njegovih savremenika; umesto toga, birao je meke poteze koji su stvarali osećaj nežnog realizma. Ova metoda omogućavala mu je da sa tihom sofisticiranošću dočara suptilne teksture tkanine i kože. Paleta boja koju je koristio često se oslanjala na prigušene tonove, što je u njegove kompozicije unosilo atmosferu smirenosti i dostojanstva. Umesto da se oslanja na teatralnu veštačku predstavu, Џорџ Ромејн je težio da uhvati samu esenciju svojih subjekata kroz duboko razumevanje ljudske psihologije, što se ogledalo u nijansiranim izrazima lica koje je uspevao da postigne.

Njegov tehnički repertoar bio je izuzetno širok, prevazilazeći okvire gotovih uljanih slika na platnu. Bio je izuzetan crtač koji je koristio skice, kartone, pa čak i male studije u malom formatu kako bi razradio svoje ideje. Ova disciplinovana praksa omogućavala mu je da eksperimentiše sa formom i svetlošću pre nego što se posveti radu u većoj razmeri. Sposobnost da ove preliminarne studije pretvori u polirane portrete pomagala mu je da se snađe u konkurentnom društvenom okruženju Londona, gde je često bio pozivan da portretiše vodeće ličnosti tog doba, sa istovremenom preciznošću i elegancijom.

• Portrait of Sir Chaloner Ogle, 1st Baronet (1782)
• Portrait of Thomas Greene

Uticaj Emme Hamilton

Tok rada Џорџ Ромејн-а doživeti je duboku promenu onog trenutka kada je upoznao Emmu Hart, ženu koja će kasnije postati poznata kao ledi Hamilton. Ona je postala mnogo više od običnog modela; bila je njegova najslavnije muza, entitet koji je snažno uticao na njegovu maštu. Njihova veza bila je intenzivna i apsolutna, povezanost koja je duboko protresela lični život umetnika i njegov profesionalni fokus. Kroz nju, Џорџ Ромејн je pronašao put da prevaziđe okvire standardnog portretizma i zakorači u prostore mašte i poezije.

Pod očaravajući uticaj Emme, Џорџ Ромејн je stvorio niz dela inspirisanih Šekspirovskim motivima i drugim fantastičnim temama. Ova dela omogućila su mu da istražuje teme fantazije i književnog narativa, koristeći njen izražajni raspon kako bi dramatskim likovima odao život. Naslikao je preko osamdeset portreta nje, pri čemu je svaki pokušaj beležio drugu nijansu njene ličnosti. Ovaj period intenzivne saradnje obeležio je njegovo eksperimentisanje sa kompozicijom i simbolizmom, vodeći ka onim maštovitim i poetskim platnima koja su definisala njegove kasnije godine.

• Ledi Hamilton kao Circe
• Emma, ledi Hamilton

Poslednje godine i smrt

Poslednja decenija života koji je proživao Џорџ Ромејн bila je obeležena postepenim povlačenjem iz društvenih krugova koji su nekada pokretali njegovu karijeru. Godine 1794. bolest je počela ozbiljno da ograničava njegov portretni rad, usporavajući plodnu kreativnost koja je definisala njegove vrhunske godine. Ovaj pad produktivnosti nije bio samo pitanje opadanja interesovanja, već teška fizička borba koja je pratila njegove kasne godine. Čovek koji se nekada direktno nadoklađivao najistaknutijim figurama georgijanske ere, našao se sve više potisnutim u senku sopstvenog zdravlja.

Do 1799. godine, potreba za odmorom postala je neobhodna. Џорџ Ромејн se, u slabom zdravstvenom stanju, vratio u Kendal kako bi bio pored svoje supruge, Moli. Ovaj period oporavka na severu Engleske bio je tiha koda životu provedenom u užurbanim umetničkim centrima Londona i Pariza. Čak i kada mu je sposobnost za rad na velikim, značajnim narudžbinama opadala, ostao je izuzetan crtač. Preminuo je u Kendalu, u Vestmorlandu, u Engleskoj, 15. novembra 1802. godine. Njegovi ostaci su sačuvani u Daltonu, čime je vraćen u pejzaž svog rođenja.

Gde danas možete posetiti njegova dela

Raspoređenost preostalih platna koja je ostavio Џорџ Ромејн odražava geografski luk njegovog života, od njegovih severnih korena do konačnog uspona u prestonici. U Londonu, njegovo prisustvo je najsnažnije osetno u kolekcijama Tate Gallery, koja čuva sedamnaest njegovih dela, kao i u National Portrait Gallery, koja poseduje deset radova. Ove institucije nude uvid u umetnika u vrhuncu njegovog društvenog uticaja, hvatajući lica georgijanske ere sa psihološkom dubinom koja je definisala njegovu karijeru.

Izvan glavnog grada, njegova povezanost sa severozapadom ostaje vidljiva kroz kolekcije Abbot Hall Art Gallery u Kendalu, koja čuva devet njegovih slika. Ova kolekcija pruža nit koja povezuje mesto gde je njegov život počeo sa onim gde je pronašao svoj tihi završetak. Njegov uticaj se proteže i preko Atlantika, sa nekoliko dela koja se nalaze u Metropolitan Museum of Art u Njujorku. Među njima je i rad iz 1782. godine, Portrait of Sir Chaloner Ogle, 1st Baronet.

• Portrait of Sir Chaloner Ogle, 1st Baronet (1782)
• The Leigh Family
• Portrait of Mrs. Verelst