Friedrich Fehr

Rani život, porodica i obuka

Rođen 24. maja 1862. godine u Verneku u Nemačkoj, Friedrich Fehr je ušao u svet koji je oblikovala stabilna ruka njegovog oca, Kaspara Fehra, koji je radio kao notar. Njegova majka, Anna, odgajala ga je u tom strukturiranom okruženju, pružajući temelje za život koji će se na kraju kretati od pravnih okvira notarskog domaćinstva ka kreativnim disciplinama akademije. Pre nego što je ikada uzeo četkicu kako bi pronašao svoj put, tražio je znanje u Realgymnasium-u u Vurcburgu, gde je njegovo rano obrazovanje počelo da dobija svoj oblik.

Privlačnost vizuelnih umetnosti na kraju ga je odvela iz učionice ka prestižnoj Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu. Tamo je stigao 1878. godine, započevši dug i formativan period studija koji će trajati sve do 1884. godine. Upravo unutar ovih akademskih zidova, njegova tehnička veština je iskovana pod vodstvom iskusnih majstora. Studirao je nijanse forme i svetlosti od Aleksandra Strähubera, Gyula Benczúr i Ludviga von Löfftza, od kojih je svaki doprineo razvoju njegove ruke i oka.

Akademska karijera i podučavanje

Nakon formativnih godina i transformativnog boravka u Italiji, koji je podržao stipendija Fondacije Martin von Wagner, Friedrich Fehr je nastojao da oblikuje sledeću generaciju slikara. Udružio se sa Ludwigom Schmid-Reutteom i Paulom Nauenom kako bi osnovao privatnu umetničku školu, poduhvat koji je vremenom privukao značajne talente na njegova vrata. Ovaj period podučavanja obeležen je posvećenošću tehničkim temeljima zanata, jer je podsticao svoje učenike da prihvate litografiju i akvatintu kao neophodne saputnice svojim studijama slikarstva.

Njegova reputacija prosvetitelja dovela je do značajne imenovanja u Karlsruher Akademiji 1897. godine. Do 1899. godine, Friedrich Fehr je stigao do pozicije šefa odeljenja za slikarstvo, ulogu koju je sa predanošću obavljao mnogo godina. Vodio je svoje učenike kroz evoluirajući pejzaž nemačke umetnosti sve dok odeljenje nije ukinuto 1923. godine. Tokom tog dugog mandata, njegov uticaj je prevazišao okvire akademije, jer je od 1904. do 1919. godine držao i predavanja u Malerinnenschule Karlsruhe.

Stil i žanrovi

Činović Friedrich Fehr kretala se kroz promenljive struje kasnog devetnaestog i početka dvadesetog veka, pronašavši svoj dom u tradiciji istorijarizma. Njegova ruka bila je podjednako vešta u istraživanju tišine realizma i dekorativne senzibilitetnosti Art Nouveau stila. Posedovao je posebnu naklonost prema intimnosti, često skrećući pogled ka miru unutrašnjih prostora i proživljenim momentima žanrovskih scena. U ovim kompozicijama prepoznaje se jasan dug holandskim majstorima, dok je nastojao da uhvati suptilnu igru svetlosti i dostojanstvo svakodnevice unutar domaćinstva.

Ipak, njegova radoznalost nije bila ograničena samo na privatnu sferu. Sa lakoćom je prelazio između grandioznih razmera istorijskog slikarstva i opservacionih domena pejzažnog slikarstva i portretizma. Bilo da je dokumentovao veličanstvene linije prirodnog sveta ili specifičan karakter modela, njegovo delo je ostalo usidreno u osećaju opipljive stvarnosti. Čak i tokom ratnog poretka, njegova posvećenost vizuelnoj istini okruženja navela ga je da slika vojnike na frontu, što predstavlja značajno odstupanje od njegovih ranijih, mirnijih proučavanja domovine.

• Mädchen mit Clownspuppe
• Die Prozession
• Kameraden
• Tanzpause
• Bildnis einer jungen Frau mit Hut

Kasne godine i smrt

Težina Velikog rata na kraju je stigla čak i u akademske sale. Godine 1915, Friedrich Fehr je odstupio od svojih dužnosti edukatora kako bi potražio stvarnost na frontu. Odlučio je da slika vojnike tamo, beležeći neposredno prisustvo ljudi u vreme dubokih previranja. Ovaj period odsustva iz njegovog strukturiranog akademskog života omogućio mu je da se suoči sa čovečanstvom u njegovom najsirovijem i najdirektnijem obliku.

Kako su godine prolazile, zahtevi podučavanja ustupili su mesto tišini penzionisanja 1924. godine. Tražeći drugačiji tempo za svoje poslednje godine, on i njegova porodica preselili su se u Poling. Upravo u tom okruženju proveo je svoje preostalo vreme, daleko od užurbanih umetničkih škola svoje mladosti. Friedrich Fehr je preminuo u Polingu, u Nemačkoj, 29. septembra 1927. godine.